| |
Ovo je film o razvodu braka. U vreme kada sam išao u školu, u mom razredu samo je jedan učenik bio dete razvedenih roditelja. Danas, moja ćerka ide u vrtić, gde je od dvanaestoro dece petoro njih iz razvedenog braka. Tradicionalni oblik braka postaje sve više prevaziđen, a novi, bolji još uvek nije pronađen. Najveća žrtva tog poremećaja su deca. Razvod je jako bolan i po ženu i po muškarca, ali oboje, koliko god im teško bilo, mogu da nađu utehu u vidu prijatelja, teapeuta, putovanja... Dostupni su im mehanizmi koji im obezbeđuju da kroz ovaj frustrirajući period prođu lakše. Jedino dete nema nikakav izlaz, nema utehu ni razgovor, ne može da ode ni u šoping, ni na sport, ni da se požali prijatelju. U ovom filmu ne zanima me ni ženski, ni muški ugao gledanja na mučni period razvoda već jedino dečji. Dete je jedini i apsolutni svedok svih izgovorenih i neizgovorenih rečenica i neprijatnih postupaka. Ni krivo ni dužno, ono je i jedina prava žrtva rastakanja porodice kao najprirodnijeg ambijenta za odrastanje. To je diskurs ovog filma. |
|
